Prvo je potrebno uraditi hemijsku analizu zemljišta. Zemlja bi trebalo da bude blago kisela. Kiselost zemljišta se popravlja bacanjem krečnjaka. Priprema podrazumeva čišćenje terena od kamenja, panjeva i žila šumskog drveća ili starih voćaka, trnja i žbunastog drveća, vađenje žila iz zemljišta kako bi se sprečila trulež korena oraha i preporučeno je dvogodišnje odmaranje krčenog terena pre sadnje oraha. Za to vreme treba uneti stajnjak ili izvršiti zeleno đubrenje do sadržaja od minimum 3% humusa u tlu.
Podrivanje (rigolovanje) zemljišta pre podizanja intenzivnih ili poluintenzivnih zasada je jedna od neophodnih mera. Posle razrivanja zemljište postaje rastresito, što je uslov se dobro razvije korenov sistem mladih sadnica, a kasnije i odraslih voćaka. U razrivenom zemljištu bolje se razlaže uneto organsko đubrivo, pa takvo zemljište u toku jeseni, zime i ranog proleća dobro prima vodu i dobro je čuva u toku leta. razrivanje se izvodi razrivačima ili „ripperima“ i bolja je mera za voćnjake nego rigolovanje, jer ne prevrće horizonte zemljišta. Rigolovanje se izvodi specijalnim plugovima rigolerima. Najčešće se to radi uz upotrebu jakih trktora ili buldozera guseničara, a ako je prethodno zemljište podriveno, vrši se duboko oranje na 45-50 cm dubine, jednobraznim plugom.
Ako se sađenje oraha planira u jesen, zemljište treba rigolovati kasno u proleće ili u toku leta, kako bi letnje vrućine i jesenje kiše usitnile zemlju. Podrivanje treba uraditi najkasnije do septembra, pre većih kiša, dok je zemljište još uvek relativno suvo ili neće biti potrebnog efekta rastresanja vlažnog tla. Za prolećno sađenje rigolovanje se izvodi u jesen ili zimi, kako bi se zemljište pod uticajem zimskih mrazeva usitnilo. Mnogo je bolje da se rigolovanje izvrši što ranije, nego neposredno pred sađenje, jer se u tom slučaju zemlja ne može slegnuti, pa bi kasnije sleganje izazvalo povlačenje posađenih sadnica u dublje slojeve.
Budući prinos oraha na rigolovanom terenu je oko dva puta veći, jer korenov sistem uspeva da se dobro razvije. Potom dolazi na red ravnanje terena zbog lakšeg oticanja atmosferskih padavina. U nekim slučajevima može se pristupiti dreniranju jer orah ne podnosi stajaću vodu i koren brzo istruli. Suvišna voda se odstranjuje kopanjem drenažnih jarkova kroz orašar, na dubini od 0,7 do 1 m. Iz sloja u kojem se razvija glavni deo korenovog sistema suvišna voda se odstranjuje pomoću podzemnih perforiranih cevi ili jarkova, koji se postavljaju u pravcu najvećeg pada i u koje se stavlja krupno kamenje, ili glinene cevi, tako da se voda kroz njih odvodi van parcele. Suvišna voda se može odstraniti i pomoću specijalnog pluga podrivača (drenažni plug ili plug krtica), koji razbija nepropustljivi zemljišni horizont i pravi podzemni kanal kojim se odvodi suvišna voda.
Za dobar razvoj oraha i njegovu otpornost na mraz neophodno mu je dati dosta fosfora i kalijuma pa se i đubrenje sastoji u dodavanju organskih i mineralnih đubrva bogatih ovim elemenata. Osnovno đubrenje zemljišta (fertilizaciju) treba izvoditi na taj način što se polovina planirane količine đubriva pre rigolovanja zaore na 20 cm, a druga polovina rasturi u momentu rigolovanja. Agromeliorativnim đubrenjem treba poboljšati plodnost zemljišta, tako da ono u sloju od 45 do 50 cm sadrži oko 2,5-3% humusa; 1,5-3% kalijuma (K2O); 0,12-0,13% fosfora (P2O5); 1,1-1,25% magnezijuma (MgO) i potrebne količine mikro elemenata.